Free LexAndria chats about Serbian law

Nedostaci upozorenja iz člana 180. Zakona o radu koji čine otkaz nezakonitim su:

1. Ako upozorenje nije dostavljeno zaposlenom pre donošenja rešenja o otkazu.
2. Ako upozorenje ne sadrži konkretan osnov, činjenice i dokaze koji ukazuju na postojanje razloga za otkaz.
3. Ako zaposlenom nije ostavljen zakonom propisan rok od najmanje pet radnih dana za izjašnjenje.
4. Ako upozorenje nije uredno dostavljeno zaposlenom. Upozorenje i rešenje o otkazu moraju biti zasnovani na istom činjeničnom osnovu, odnosno upozorenje mora obuhvatiti upravo onu povredu radne obaveze koja se kasnije navodi kao razlog za otkaz.

Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da je svrha upozorenja da se zaposlenom omogući da se izjasni o konkretnom otkaznom razlogu, te da povreda ove procedure čini otkaz nezakonitim. Takođe, sud je izričito naveo da upozorenje mora biti vezano za isti činjenični osnov kao i rešenje o otkazu.

Raskid ugovora ne isključuje automatski pravo poverioca na ugovornu kaznu zbog neispunjenja. Prema važećim propisima i sudskoj praksi, pravo na ugovornu kaznu zavisi od toga da li je do povrede ugovorne obaveze došlo pre raskida ugovora i da li je ugovorna kazna ugovorena za slučaj neispunjenja. Sudska praksa Vrhovnog kasacionog suda jasno navodi da se pravo na ugovornu kaznu može ostvariti i nakon raskida ugovora, pod uslovom da su ispunjeni zakonom propisani uslovi za njenu realizaciju – skrivljeno kašnjenje u ispunjenju ili skrivljeno neispunjenje ugovorom konstituisane obaveze od strane dužnika.

Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da „pravo na ugovornu kaznu se ne može isključiti zbog činjenice da je raskinut osnovni ugovor čijem obezbeđenju ona služi. To je pravno neuputno, jer sam zahtev za isplatu ugovorne kazne zbog neispunjenja ugovorom konstituisane obaveze u sebi konzumira i prećutnu izjavu da se ugovor raskida zbog skrivljenog neispunjenja obaveze od strane dužnika.“

Međutim, sudovi su takođe istakli da je ugovorna kazna akcesorna obaveza i da „sa raskidom osnovnog ugovora prestaje i obaveza iz akcesornog ugovora, tj. sporazuma o ugovornoj kazni koji deli sudbinu osnovnog ugovora“. Ipak, ovo ne znači da poverilac gubi pravo na ugovornu kaznu za povrede koje su nastale pre raskida ugovora, već da ne može zahtevati ugovornu kaznu za obaveze koje bi dospele nakon raskida.

U Srbiji, u 2026. godini, pravo na starosnu penziju ostvaruju:

• Muškarci: sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
• Žene: sa 64 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Pravo na starosnu penziju možete ostvariti i sa 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.

Za prevremenu starosnu penziju i staž sa uvećanim trajanjem važe posebni uslovi.